Pravoslavni post: Značaj i pravila

Vodi poreklo od Isusa Hrista.
On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju crkve do danas. „Post je sve svete rukovodio u životu po Bogu“ (sv. Vasilije Veliki).

Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegove svete zapovesti, još u raju izrečene.

Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane, tako i u uzdržanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije Veliki opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.

 Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće je osloboditi se sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom“, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje“, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.

 Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.

Smisao posta
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.“ Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne možemo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.

Evo kako nas Sveti Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.

“ Sveti Fotije, Patrijarh carigradski, kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama.“

Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštedimo na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.

U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od uzdržavanja od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegavaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizara i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.

Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećenim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi“, dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.