30 година постојања Седмице из Франкфурта

Матија Бећковић улепшао прославу 30 година постојања Седмице из Франкфурта

Један од највећих српских савремених песника и мислилаца Матија Бећковић био је гост Удружења писаца Седмица из Франкфурта и са њима и њиховим гостима обележио велики јубилеј 30 година постојања овог удружења, за које су многи рекли да је постала институција.

Многобројна публика из Франкфурта на Мајни са околином је дошла у суботу увече (17. маја) да чује чувене стихове још чувеније песника, који на најлепши могући начин обликује и оплемењује српских језик и њену богату културну баштину. Владало је велико интересовања и сам песник је на почетку изјавио да је пријатно изненађен колико људи има у публици, који су дошли управо да чују једног песника. Чувеног Матију најавио је, топло поздравио као и све остале госте председник удружење Седмице из Франфурта Александар Саша Јовановић.

Песник је рођен у Сенти, основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Школске 1958/59. године уписао се на Филолошки факултет у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност.

Фото: Расејање.инфо

Прву песму штампао је као гимназијалац 1957. у „Младој култури”. Иако је матурирао пре више од 60 година и након завршене гимназије не живи у Ваљеву, урадио је за град Ваљево више него (многи) рођени Ваљевци. Ваљевску гимназију је подигао до небеса. Дивним стиховима по свом избору, Матија је пун час даривао публику својим песмама, а публика је узвраћала аплаузима, смехом, одушевљењем…
А могло се чути много тога из богатог опуса легендарног српског песника. Ипак, песме Ако дођеш у било који град и Вера Павладољска једноставно су се морале чути. Скроман какав је увек био на самом почетку, такав је остао до самог краја. И после Вечери са Матијом остао је да се дружи са својим гостима и гостима Седмице и да размењује лепе речи и потписује књиге.

Аутор је великог броја књига: Вера Павладољска, Метак луталица, Тако је говорио Матија, О међувремену, Че – трагедија која траје (са Душаном Радовићем), Рече ми један чоек, Међа Вука Манитога, Леле и куку, Поеме, Служба Светом Сави, О Његошу, Косово, најскупља српска реч, Кажа, Чији си ти, мали?, Двадесет и једна песма, Надкокот, Богојављење, Мој претпостављени је Гете, Књижарница Обрадовић, Служба, Овако говори Матија, Универзитетска реч, Ово и оно, Ћераћемо се још, Покајница, Пут којег нема, Три поеме, Сто мојих портрета...
Матијини прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. Извођене су и радио – драме на многим станицама у Немачкој и у позоришту у Вашингтону. Многа дела су преведена на страни језике. Добитник је многих награда: међу њима Милан Ракић, Октобарска, Седмојулска, Змајева, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорска, Стефан Митров Љубиша, Велика Базјашка повеља, Јован Марић, Лаза Костић… Добио је награду за животно дело Института Иво Андрић из Андрићграда.

 За дописног члана САНУ Матија Бећковић изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године.

 Извор: Расејање.инфо